Ovo je zvanično najduža trka na svetu. Trči se oko jednog njujorškog bloka, po betonu i po velikoj vrućini, a vlažnost vazduha je obično veoma visoka. Sve to čini ovu trku izuzetno teškom. Ja sam je istrčao tri puta: 2005., 2006. i 2007. godine.
Da biste se kvalifikovali, odnosno bili primljeni na ovu Trku, potrebno je da imate značajno iskustvo u trčanju ultramaratona i dugogodišnje iskustvo u trčanju. Imao sam iskustvo od 15 godina takmičenja u trčanju maratona i ultramaratona; dva puta sam pobedio u najdužoj trci u našoj zemlji, u Trci Samoprevazilaženja na 24 Sata na Ušću u Beogradu i to je bilo dovoljno da 2005. godine budem primljen da učestvujem u Trci Samoprevazilaženja na 3100 Milja.
Pošto se trči po betonu, potrebno vam je desetak kvalitetnih pari patika sa tvrđim đonom i dobrom stabilnošću. Beton jednostavno šmirgla đon vaših patika i posle nekoliko dana one su potpuno neupotrebljive.
Da bi uspešno završili Trku, morate se veoma pažljivo odnositi prema vašem telu. Neophodno je stalno "osluškivanje" tela kako bi osetili kada možete ubrzati, a kada treba ići opreznije. Mogu da kažem da je ova trka izuzetna prilika da upoznate ne samo svoje telo, nego i kako funkcioniše vaš um i vaša ličnost generalno. Ako dopustite sebi neku vrstu samosažaljenja ili neki drugi nedostatak u ličnosti, to može značajno da umanji vaš rezultat. Mnogo puta sam primetio da trkači koji su izuzetno dobro fizički pripremljeni imaju loše rezultate samo zato što ne kontrolišu svoj ego na pravi način. Znači, psihička stabilnost je isto tako važna kao i fizička spremnost.
Nakon dva-tri dana trčanja imate potpunu upalu mišica i tada je telo sklono povredama. To može da deluje obeshrabrujuće jer ste prešli tek par stotina kilometara, a pred vama je dugi put. Tada je potrebno da svojom voljom pronađete načina da nastavite i da prevaziđete ta ograničenja u telu, jer ono sigurno može više. To u stvari i čini ovu trku posebnom, jer vas ona zbog svoje dužine i težine primorava da se stalno prevazilazite. Ako uspete da primirite um i da se opustite bez obzira na izuzetno teške uslove, dobićete ispunjujući osećaj sreće i videćete da nema nemogućih stvari i da se može postići mnogo toga.
Mogu da kažem da mi je trčanje ovih trka dalo mnogo iskustva i da mi ono pomaže u svakodnevnom životu. Unutrašnju snagu koju steknete u ovim trkama možete da primenite u rešavanju životnih problema. A teškoće kroz koje ste prošli trčanjem, kao i fizička bol koju ste podneli tokom trke neće vam dozvoliti da olako povređujete druge i pomoćiće vam da eventualno postanete bolji čovek.
Puno sportskih pozdrava i želim vam puno sreće i uspeha u životu!
Ayojan Srđan Stojanović
